Beograd svojim geografskim položajem oduvek predstavlja središte svih sportskih i kulturnih događaja u ovom delu Evrope. Kao takav idealan je za privlačenje publike iz svih okolnih zemalja, a takođe i izazov za vrhunske sportiste i umetnike da na jednom mestu okupe najveći broj svojih fanova.
Investitor, Sekretarijat za sport i omladinu Skupštine grada Beograda je odredio strateško opredelenje da za „Beogradsku Arenu“ dobije odlično arhitektonsko rešenje i moderan izgled. Izgradnja objekta i postavljanje najsavremenije opreme zahtevalo je iskusnog izvođača kao što je Energoprojekt Visokogradnja.
Prvi zadatak graditelja je bila stabilizacija ogromne peščane parcele. Generalna postavka u konstruktivnom smislu je urađena po principu objekta u objektu ili izletničke čaše na sklapanje. Krovna konstrukcija i tribine čine potpuno nezavisne konstrukcije.
Beogradska Arena obuhvata tri segmenta: Višenamensku dvoranu, malu salu, natkriven i otvoren parking.
Površina dvorane je 48 000 m2 raspoređenih u 6 nivoa, visine 36 m, kapaciteta 18 000-25 000 posetilaca u zavisnosti od događaja. Namena velike dvorane su sportski programi, rok koncerti, razni muzički, pozorišni i scenski spektakli. U okviru sportskog programa predviđeni su borilački sportovi, odbojka, košarka, stoni tenis, tenis, rukomet, mali fudbal, gimnastika, a postoje mogućnosti da se podijum objekta pretvori u atletsku stazu dužine 200 m sa 6 traka za takmičenja u konjičkom sportu i atletici.
Nivo 100 je prva etaža i tu su smešteni:
Nivo 200 predviđen je za ulazak i izlazak posetilaca u objekat i to na severu i jugu objekta. Ulazak je moguć kroz 24-ri ulaza opremljenih KD (kontra diverzionim) vratima. Kontrola posetilaca se vrši rentgen aparatima. Za izlazak iz objekta se prolazi kroz 16 vrata orjentisanih istok-zapad. Na nivou 200 se nalaze biletarnice, prodavnice, restorani brze hrane. Na ovom nivou postoji prostor za hendikepirane osobe koji sa nivoa 100 preko rampi i liftova ulaze u objekat.
Na Nivou 300 nalaze se svečane lože kojih ima 70 sa kapacitetom 860 mesta. U okviru njih najluksuzniji su: VIP salon, centralna i klub loža. Do nivoa 300 moguće je doći svečanim drvenim stepenicama sa nivoa 200 ili liftovima sa nivoa 100.
Tribine na nivou 400 su montirane sa dobrim pregledom na teren. Nivo 400 je predviđen za posetioce koji do njega dolaze sa nivoa 200 sa 4 eskalatora odnosno preko 16 betonskih stepeništa.
Ulazi u „Arenu“ su vidno označeni, kao i putokazi za lakše snalaženje u hali. Čitav objekat je pod video nadzorom. Prijatnu atmosferu omogućavaju klima uređaji koji održavaju temperaturu oko 23 stepena. Pored ventilacije postavljeni su i uređaji za kontrolu i podešavanje vlažnosti vazduha u sali.
Ljudi dolaze u ovakve objekte da bi se zabavili i da im za to vreme bude udobno. Suština njihovog projektovanja predstavlja dobru analizu kretanja. „Beogradska Arena“ ima jedno od najbolje regulisanih gledališta u Evropi koja posetiocima omogućava konforan i lak pristup do sedišta, dobro sedište i što je najvažnije dobru preglednost. Po efikasnosti napuštanja dvorane među prvima je u Evropi, jer izlazi iz Arene omogućavaju da se isprazni gledalište za 9,6 minuta.
Mala dvorana se sa površinom od 2.275 m2 prostire na dva nivoa. Uglavnom se zajedno sa trim kabinetom, koristi za pripreme i trening sportista. Toplom vezom, ispod saobraćajnice na jugu povezana je sa velikom dvoranom. Ova sala je zbog opasnosti od podzemnih voda i probijanja kote 74, poznate građevinsko arhitektonske odrednice za Novi Beograd, za celih 6 metara, obezbeđena primenom posebnih tehničkih rešenja takozvanih „kada“ i upotrebom nepropusnog betona.
Kuriozitet objekta je konstruktivno rešenje krova, montaža i podizanje glavne krovne konstrukcije što je jedinstven građevinsko tehnološki postupak u dosadašnjoj svetskoj praksi. Krov se sastoji od prethodno napregnutog dvopojasnog ortogonalnog sistema od 3 podužna i 4 poprečna nosača. Celokupna glavna krovna konstrukcija ukupne težine 3.350 t je bila izlivena na zemlji, a zatim je liftovana putem dugačkim 26,20 m da bi bila postavljena na svoje ležište. Ovo je izvedeno pomoću 96 hidrauličkih presa. Efektivno vreme podizanja konstrukcije je bilo 28 časova, a zbog tehnoloških zahteva ceo postupak je trajao ukupno 16 kalendarskih dana.
„Beogradska Arena“ je po estetskim kriterijumima svrstana među tri najlepše dvorane u Evropi , a po kapacitetu je na petom mestu. Godišnje je poseti izmedju 600.000 do 800.000 ljudi.
Revijalna utakmica odigrana u avgustu 2004. godine između reprezentacije Srbije i Crne Gore i reprezentacije Sjedinjenih Američkih Država, zvanično je otvorila Beogradsku Arenu, a zatim je održan prestižni košarkaški turnir „Diamond Ball Tournament“.
2005 – ta godina ostaće upamćena po Evropskom prvenstvu u košarci. Po zahtevu FIBE-e, košarka je uvrštena u elektronski zahtevnu igru, čije se sve važne informacije skupljaju u jednom računaru i preko optičkih kablova prosleđuju u glavni server u Minhenu. Ovaj događaj je predstavljao veliki test za budući rad Arene i vinuo je na mesto koje joj zasluženo pripada, a to je u sam vrh objekata ove vrste.
Tokom godina Arena je ugostila na stotine hiljada posetilaca i bila domaćin brojnih koncerata, Eurosonga 2008. godine, Univerzijade, Evrolige u košarci, Svetske lige u odbojci, teniskih takmičenja: Fed Cup-a, Devis Cup-a.
Beograd je izgradnjom Arene dobio prestižnu građevinu evropskog ugleda, a prestonica markantan poslovni, urbani, kulturni i privredni simbol. Arena je zaštitni znak Beograda koji obogaćuje njenu ukupnu turističku ponudu kao glavnog grada Srbije, i središta jugoistočnog Balkana.
